Agrosvet 33

Agrosvet 33.

SADRŽAJ

  • REČ UREDNIKA
  • PROGRAM HERBICIDA
  • PROGRAM FUNGICIDA
  • PROGRAM INSEKTICIDA
  • PROGRAM FERTIGACIONIH I FOLIJARNIH HRANIVA
  • PAVILNO POSTUPANJE SA PESTICIDIMA
  • ORIJENTACIONI PREDLOG PROGRAMA ZAŠTITA RATARSKIH I POVRTARSKIH USEVA, VOĆA I VINOVE LOZE U 2011.
  • ISHRANA POVRĆA
  • ATLAS ŠTETNIH ORGANIZAMA 

REČ UREDNIKA

Ušavši u Novu 2011. godinu, podrazumeva se da smo dešavanja kakva god ona bila u prošloj godini, ostavili sa sobom. Novi početak, nova lica, nove stvari. Možda i novo-stari problemi. Takođe, kao što priliči dobrim domaćinima, goste i nove i stare, dočekujemo sa nečim novim. Pred vama, dragi čitaoci je „Agrosvet specijal 2011.“ i u njemu novine, od novih preparata do novih preporučenih programa zaštite i ishrane useva i zasada. Nastojali smo da struku i znanje obogatimo iskustvom i domaćim ali i inostranim, a sve to uokvirimo poštovanjem zakonske regulative i zahtevima probirljivog tržišta. Naš trud je pred vama i vi ste ocenjvači da li smo na pravom putu.
Iako ovaj broj „Agrosvet specijal 2011“ ne bi trebalo da bude opterećen najnovijim dešavanjima u srpskom agraru, nisam mogao odoleti, a da to ne komentarišem. Naime, kada je srpska poljoprivreda jedina grana i privrede i vanprivrede koja beleži rast izvoza (1,07 mlrd. dolara u prvih 11 meseci) i suficit u odnosu na uvoz, odnosno izvoz pokriva uvoz sa preko 212%, prepolovljuje se tzv. agrarni (ili možda sirotinjski) budžet. Pa dobro, i to se dešava i to je za ljude. Ali onda dobijete zvaničnu informaciju da smo bez obzira na gore iznete cifre i uvoznik poljoprivrednih proizvoda. Pa šta, rekao bi neko. Pa, ništa sve je to OK kad se radi o preko 26.000 tona agruma i banana koji se ne proizvode u Srbiji ili preko 1.200 tona jezgra kikirikija, lešnika i badema. I to stvarno nije srpski proizvod.
Ali 25.000 tona jabuke, 2.700 tona pasulja ili tzv „srpske majke“, preko 25.000 tona paprike i paradajza, ili 310 tona šargarepe/mrkve iz Holandije, Grčke i Nemačke, dođe kao šamar na licu srpskog seljaka, poljoprivrednika ili farmera. Svejedno. I zbog tog šamara niko ne pocrveni. Pa i zašto bi? Uostalom, seljak je uvek bio dobar za porez, izbore i ne daj Bože, rov.
I šta onda ostaje Njegovom visočanstvu, srpskom seljaku? Možda samo ona rečenica velikog glumca Bate Stojkovića iz filma „Balkanski špijun“ – „A mene ako se sete na dan bezbednosti sete, a ako ne, vršio sam svoju dužnost“.